Tuneli su građevine koje se u obliku cevi buše da bi se podzemnim putem kroz njih provele razne saobraćajnice, voda, kanalizacija, razni kablovi...Oni mogu da se grade kroz brda ili planine ili ispod tla ili vode.
Tuneli kroz koje prolaze saobraćaj ili pešaci, moraju imati ventilacione sisteme da uklone izduvne gasove i obezbede cirkulaciju svežeg vazduha. Gradnja tunela je vrlo skupa. Oni se rade sporo zbog teških uslova rada i skučenog prostora. Ipak izgradnju savremenih tunela olakšava specijalna, potpuno automatizovana, mašina tzv. krtica.
Mašina za kopanje tunela
Drumski i železnički tunel
ŽELEZNIČKE PRUGE I STANICE
Voz čini niz vagona koje vuče lokomotiva po čeličnim šinama.Koriste se za brzi prevoz ljudi ili dobara ispod ili iznad površine zemlje. Železnički saobraćaj spada u najjeftiniji kopneni saobraćaj. Njime se može prevesti najviše tereta i putnika uz najmanje troškove. Izgradnja je slična izgradnji puteva, što znači da se pruga mora prvo projektovati. pri tome se pazi da pruga ima što manje uspona, mostova, tunela, vijadukta itd. a da ipak početnu i krajnju tačku povežu najkraćim putem. Izgradnja železničke pruge je odgovoran i dugotrajan posao. Većina savremenih vozova ima čelične točkove koji se kreću po paru čeličnih šina. To znači da je otpor kretanja mali i da se teški voz moze pokretati relativno malom snagom, a velikom brzinom.
Prema razmaku između imeđu paralelnih šina postoje pruge: širokog, normalnog i uskog koloseka.
Danas se saobraćajem na železnici upravlja iz jednog glavnog ili više manjih povezanih centara, a sve u cilju bezbednije vožnje. Ti centri su moderne železničke stanice sa automatskom regulacijom. Veće železničke stanice imaju posebna mesta gde vrše formiranje železničkih kompozicija i nazivaju se ranžirne stanice.
Sistem koloseka na železnici (ranžirana stanica)
Železničke stanice mogu biti: putničke, teretne , ranžirane itd.
Podzemne železnice ili metroi grade se u velikim gradovima kako bi se rasteretio gradski saobraćaj. Vozovi podzemne železnice kreću se kroz tunele ispod gradskih ulica.
u specijalnu vrstu železnica spada nadzemna železnica.
Tuneli kroz koje prolaze saobraćaj ili pešaci, moraju imati ventilacione sisteme da uklone izduvne gasove i obezbede cirkulaciju svežeg vazduha. Gradnja tunela je vrlo skupa. Oni se rade sporo zbog teških uslova rada i skučenog prostora. Ipak izgradnju savremenih tunela olakšava specijalna, potpuno automatizovana, mašina tzv. krtica.
Drumski i železnički tunel
ŽELEZNIČKE PRUGE I STANICE
Voz čini niz vagona koje vuče lokomotiva po čeličnim šinama.Koriste se za brzi prevoz ljudi ili dobara ispod ili iznad površine zemlje. Železnički saobraćaj spada u najjeftiniji kopneni saobraćaj. Njime se može prevesti najviše tereta i putnika uz najmanje troškove. Izgradnja je slična izgradnji puteva, što znači da se pruga mora prvo projektovati. pri tome se pazi da pruga ima što manje uspona, mostova, tunela, vijadukta itd. a da ipak početnu i krajnju tačku povežu najkraćim putem. Izgradnja železničke pruge je odgovoran i dugotrajan posao. Većina savremenih vozova ima čelične točkove koji se kreću po paru čeličnih šina. To znači da je otpor kretanja mali i da se teški voz moze pokretati relativno malom snagom, a velikom brzinom.
Prema razmaku između imeđu paralelnih šina postoje pruge: širokog, normalnog i uskog koloseka.
Danas se saobraćajem na železnici upravlja iz jednog glavnog ili više manjih povezanih centara, a sve u cilju bezbednije vožnje. Ti centri su moderne železničke stanice sa automatskom regulacijom. Veće železničke stanice imaju posebna mesta gde vrše formiranje železničkih kompozicija i nazivaju se ranžirne stanice.
Sistem koloseka na železnici (ranžirana stanica)
Železničke stanice mogu biti: putničke, teretne , ranžirane itd.
Podzemne železnice ili metroi grade se u velikim gradovima kako bi se rasteretio gradski saobraćaj. Vozovi podzemne železnice kreću se kroz tunele ispod gradskih ulica.
u specijalnu vrstu železnica spada nadzemna železnica.
Нема коментара:
Постави коментар