Mostovi

Mostovi su veštačke građevine koje služe da prevedu saobraćajnicu preko ne prepreke kao što su: reke, potoci, uvale, jaruge, kanjoni, kanali, putevi, železničke pruge i sl.
Za izgradnju mosta mora se izraditi projekat. To je veliki i složeni građevinski objekat. Pre izgradnje treba utvrditi sastav zemljišta i dna reke gde će se graditi most, količinu i snagu protoka vode, buduće opterećenje mosta, dimenzije mosta, vrstu mosta...

Mostovi preko kojih prelazi put nazivaju se drumski mostovi, a oni preko kojih prelazi železnička pruga - železnički  mostovi. 

Železnički most

Akvadukti su mostovi koji služe da prevedu vodu preko prepreke.

Prema vrsti materijala od koga su izrađeni mostovi se dele na: drvene, masivne (od kamena i betona), armirano - betonske (obični i prednapregnuti), čelične i kombinovane.

Prema obliku glavnog nosača, mostovi mogu  biti: lučni, gredni, rešetkasti, pločasti itd.

                                                             Kako funkcioniše most

                                                         Vrste mostova:gredni, lučni i viseći

Lučni mostovi su dobili ovakav naziv zbog svog zaobljenog oblika. Oni mogu premostiti veće razdaljine. Potporni stubovi se nalaze na krajevima, ali se u poslednje vreme grade mostovi sa više lukova kod kojih su potporni stubovi ukopani u dno reke. Prve lučne mostove gradili su Rimljani.

Gredni mostovi se koriste za premošćavanje manjih raspona. Glavni nosivi element kod ovog mosta je greda. 

                      Gredni most

Rešetkasti mostovi počeli su da se grade kada su u izgradnju mostova ušli novi materijali, pre svega armirani beton i čelik. Ovi mostovi izrađuju se od debelih čeličnih rešetkastih nosača. Osnovni nosivi element je čelična rešetka po čemu je i dobio naziv. 

Viseći mostovi mogu premostiti veoma velike razdaljine u slučajevima kada  nije moguće graditi stubove  npr. zato što je reka preduboka. Osnvu mosta nose čelični višežilni kablovi pričvršćeni za držače. 

Pokretni mostovi premošćavaju reke i kanale pa mogu da smetaju nekim brodovima koji prolaze. Day bi se to izbeglo, pre prolaska broda podiže se most i brod nesmetano prolazi. Za to vreme se zaustavlja saobraćaj mostom. 

                                                                     Pokretni most

Tuneli, železničke pruge i stanice

Tuneli su građevine koje se u obliku cevi buše da bi se podzemnim putem kroz njih provele razne saobraćajnice, voda, kanalizacija, razni kablovi...Oni mogu da se grade kroz brda ili planine ili ispod tla ili vode.
Tuneli kroz koje prolaze saobraćaj ili pešaci, moraju imati ventilacione sisteme da uklone izduvne gasove i obezbede cirkulaciju svežeg vazduha. Gradnja tunela je vrlo skupa. Oni se rade sporo zbog teških uslova rada i skučenog prostora. Ipak izgradnju savremenih tunela olakšava specijalna, potpuno automatizovana, mašina tzv. krtica.

                                                         Mašina za kopanje tunela


                             
                                                         Drumski i železnički tunel
  
ŽELEZNIČKE PRUGE I STANICE

Voz  čini niz vagona koje vuče lokomotiva po čeličnim šinama.Koriste se za brzi prevoz ljudi ili dobara ispod ili iznad površine zemlje. Železnički saobraćaj spada u najjeftiniji kopneni saobraćaj. Njime se može prevesti najviše tereta i putnika uz najmanje troškove. Izgradnja je slična izgradnji puteva, što znači da se pruga mora prvo projektovati. pri tome se pazi da pruga ima što manje uspona, mostova, tunela, vijadukta itd. a da ipak početnu i krajnju tačku povežu najkraćim putem. Izgradnja železničke pruge je odgovoran i dugotrajan posao. Većina savremenih vozova ima čelične točkove koji se kreću po paru čeličnih šina. To znači da je otpor kretanja mali i da se teški voz moze pokretati relativno malom snagom, a velikom brzinom.
Prema razmaku između imeđu paralelnih šina postoje pruge: širokog, normalnog i uskog koloseka. 
Danas se saobraćajem na železnici upravlja iz jednog glavnog ili više manjih povezanih centara, a sve u cilju bezbednije vožnje. Ti centri su moderne železničke stanice sa automatskom regulacijom. Veće železničke stanice imaju posebna mesta gde vrše formiranje železničkih kompozicija i nazivaju se ranžirne stanice. 

                                              Sistem koloseka na železnici (ranžirana stanica)
Železničke stanice mogu biti: putničke, teretne , ranžirane itd.
Podzemne železnice ili metroi grade se u velikim gradovima kako bi se rasteretio gradski saobraćaj. Vozovi podzemne železnice kreću se kroz tunele ispod gradskih ulica.
u specijalnu vrstu železnica spada  nadzemna železnica. 

SAOBRAĆAJNI SISTEMI

GRAĐEVINSKI OBJEKTI U SAOBRAĆAJU

Prema mestu odvijanja saobraćaja, saobraćajni istem deli se na:

• suvozemni
• vodni
• vazdušni
• kosmički saobraćaj

Današnja prevozna sredstva iziskuju izgradnju savremenih saobraćajnih objekata : putevi, mostovi, železničke pruge, aerodromi, luke... Tome je doprineo i ogroman protok ljudi i robe raznih gradova i država.

          PUTEVI

Javni put je namenski izrađena javna površina koja ima opšti značaj i namenjena je za bezbeno odvijanje saobraćaja. Sve većim razvojem saobraćaja rasla je i potreba za novim, savremenim i kvalitetnim putevima koji su građeni od savremenijih materijala od kojih je najpoznatiji asfalt.

  Razvoj mreže savremenih puteva od velikog je društvenog i privrednog značaja za jednu zemlju. Izgradnja modernih autoputeva zahteva ulaganja velikih sredstava i podrazumeva velike i dugotrajne poslove i pripreme. Potrebno je projektovati put, obeležiti trasu puta, izravnati teren, nasuti, ugraditi i nabiti velike količine materijala, izgraditi branike , ivičnjake, kanale za oticanje vode, podporne zidove, mostove, nadvožnjake, tunele, signalizaciju...

            Trasa autoputa

Od kamenoloma do izgradnje puteva

                                                                  Delovi savremenog puta

Autoput je javni put posebno izgrađen i namenjen isključivo za saobraćaj motornih vozila, koji je kao autoput označen propisanim saobraćajnim znakom. Autoput ima dve fizički odvojene kolovozne trake (zeleni pojas, zaštitna ograda i sl.) za saobraćaj iz suprotnih smerova, s tim što u okviru jedne kolovozne trake ima najmanje dve saobraćajne trake. Autoput treba da ima traku za usporavanja namenjenu za isključivanje vozila sa autoputa, traku za ubrzavanje namenjenu za uključivanje vozila na autoput i traku za prinudno zaustavljanje vozila u slučaju kvara, koja se proteže uzduž autoputa. Autoput u svom sastavu sadrži i druge elemente: benzinske pumpe, uređena parkirališta, motele, ambulante, prodavnice...

Put rezervisan za saobraćaj motornih vozila je javni put po kome mogu saobraćati samo motorna vozila i koji je kao takav označen saobraćajnim znakovima.

Međunarodni put je javni put koji je međunarodnim ugovorom svrstanu mrežu međunarodnih puteva.

Putevi se dele na:

• magistralne
• regionalne
• lokalne.

Magistralni put je međunarodni javni put koji povezuje glavne gradove ili važnija privredna područja država.

Regionalni put je javni put koji povezuje privredna područja u pojedinim regijama jedne države. 

Lokalni put je javni put koji povezuje naselja na eritoriji jedne opštine.

Makadamski put je put nasut sitno drobljenim kamenom u uvaljan valjkom. Spada u grupu lokalnih puteva.

Zemljani put je put bez izgrađenog kolovoza. To je put najlošijeg kvaliteta. Tokom kišnih dana na njemu se stvara blato pa je teško prohodan.Njime se najčešće kreću poljoprivredna vozila (traktori i dr.).

Zemljani put